Svesni kutak

Emocionalna inteligencija (EI) jedan je od najvažnijih faktora za uspešan i ispunjen život deteta, kako kada su mala, tako i kada odrastu. Deca sa visokom emocionalnom inteligencijom bolje prepoznaju i upravljaju svojim emocijama, lakše se povezuju sa drugima i efikasnije rešavaju probleme. Mindfulness pristup omogućava da roditelji na različite načine rade na razvoju EI sa svojom decom.

Mindfulness pomaže deci da budu svesnija svojih osećanja, da bolje razumeju kako se drugi osećaju i da bolje prihvataju neuspeh i stres. U ovom tekstu predstavljam četiri načina na koje mindfulness podržava razvoj emocionalne inteligencije kod dece. Vežbe koje su navedene u narednom tekstu su objašnjene i u knjizi Sitting Still like a Frog autorke Elin Snel. Nešto više o ovoj knjizi možete pročitati u mom prethodnom blogu.

1. Svest o svojim osećanjima

Prvi korak u razvoju emocionalne inteligencije jeste prepoznavanje sopstvenih emocija. Deca često doživljavaju snažne emocije poput ljutnje, tuge ili uzbuđenja, ali ih ne umeju uvek imenovati ili razumeti. Mindfulness vežbe im pomažu da zastanu, prepoznaju i izraze svoja osećanja. Danijel Goleman, autor knjige Emocionalna inteligencija, naglašava da je svest o sopstvenim emocijama temelj za njihovu regulaciju i donošenje boljih odluka.

Primer: “Emocionalni termometar” – dete ocenjuje jačinu svoje emocije na skali od 1 do 10, što mu pomaže da bolje razume kako se oseća i da osvesti promene u svom raspoloženju.

2. Regulacija emocija

Deca često reaguju impulsivno kada su pod stresom ili osećaju frustraciju. Na primer, ukoliko roditelj ne da detetu slatkiš pre ručka, može da se desi da će se dete uznemiri i rasplakati. Mindfulness im pomaže da prepoznaju emocije u trenutku kada se javljaju, bez potrebe da odmah na njih reaguju. Umesto da budu preplavljena besom ili tugom, uče da naprave pauzu, prihvate osećanje i svesno odaberu kako će reagovati.

Kako mindfulness može da pomogne?

• Svesno disanje – Kada dete usmeri pažnju na dah, ono preusmerava fokus sa snažnih emocija na fizički osećaj disanja, što mu pomaže da se umiri.
• Pauza pre reakcije – Mindfulness uči decu da prepoznaju osećanja bez automatskog reagovanja. Na primer, dete može naučiti da pre nego što vikne na nekoga zbog frustracije, napravi pauzu i izabere drugačiji način izražavanja.
• Prihvatanje emocija bez osuđivanja – Deca često osećaju sramotu ili krivicu zbog svojih emocija. Mindfulness ih uči da su emocije prolazne i da ih mogu prihvatiti bez etiketiranja sebe kao „loših“ ili „dobrih“.

Primer: “Vežba disanja sa plišanom igračkom” – Dete leži na leđima sa plišanom igračkom na stomaku. Dok lagano diše, posmatra kako se igračka podiže i spušta, što mu pomaže da se umiri.

3. Razumevanje tuđih osećanja (razvoj empatije)

Empatija je ključna komponenta emocionalne inteligencije. Mindfulness pomaže deci da budu pažljivija prema drugima, da bolje prepoznaju tuđe emocije i da razviju saosećanje.

Primer: “Aktivno slušanje” – deca vežbaju da pažljivo slušaju drugu osobu bez prekidanja i razmišljanja o svom odgovoru, što im pomaže da razviju dublje razumevanje i povezanost sa drugima.

4. Smanjenje brige i anksioznosti

Današnja deca se suočavaju sa sve većim pritiskom u školi i društvu, što može izazvati stres i anksioznost. Mindfulness tehnike pomažu deci da se opuste, smanje nivo stresa i bolje se nose sa izazovima.

Primer: “Sigurno mesto” – Vođena vizualizacija u kojoj dete zatvori oči i zamišlja mesto gde se oseća sigurno i srećno, bilo da je to stvarno ili izmišljeno mesto. Roditelj ga vodi kroz ovu vizualizaciju, opisujući mirne zvuke, prijatne boje i osećaj topline, čime pomaže detetu da se opusti i smanji strah.

Zaključak

Mindfulness pruža jednostavne vežbe, koje pomažu odraslima i deci da bolje razumeju sebe i druge. Praktikovanjem mindfulnessa, deca razvijaju emocionalnu inteligenciju, što ih čini saosećajnijima, emocionalno stabilnijima, samopouzdanijima i spremnijima za izazove koje donosi odrastanje.

Roditelji mogu lako uključiti mindfulness u svakodnevne aktivnosti kroz jednostavne vežbe svesnog disanja, slušanja i refleksije o emocijama.

Pored toga, postoje i društvene igre koje roditeljima mogu pomoći da sa decom rade na razvoju emocionalne inteligencije. To su Pogodi kako se osećaš, kreirana od strane Learning Ville-a, i igra Upoznaj me, koju je kreirala Vinka Radojković. Pogodi kako se osećaš  je za decu od 3+ godine, a Upoznaj me za decu od 8+ godina. Pored ovih igara postoji još korisnih materijala (kartica i knjiga) za decu na ovim stranicama.

Koje tehnike vi koristite kako biste pomogli detetu da prepozna i upravlja svojim emocijama? Podelite svoje iskustvo u komentarima!